Radna grupa iz opštine Vrnjačka Banja u sastavu Saša Miodragović, Jasmina Trifunović, Gordana Uzunović i Violeta Trifunović, učenici Jakov Petrović i Sandra Štrbanović, koordinator projekta Valentina Krstić i zamenik predsednika opštine Vojislav Vujić bili su na službenom putu u Norveškoj, Hatfjekldalu, radi prisustva na radnim sastancima za realizaciju projekta u periodu od 23. do 26.11.2010. godine. Violeta Trifunović, član radne grupe za kulturu je na službenom putu bila od 22.11.2010. radi učešća na posebnim sastancima te radne grupe koji su se održali u Trondhajmu gde se nalazi centar svih škola kulture..
Boravak u Hatfjeldalu je trajao 2 dana kada su održani sastanci radnih grupa, koordinatora i završni plenarni sastanak.
Članovi radnih grupa iz Vrnjačke Banje radili su na izradi Akcionog plana za 2010/2011 godinu. Svako u svojoj radnoj grupi izneo je specifičnosti Vrnjačke Banje koje se moraju uzeti u obzir prilikom planiranja i realizacije projekta.
Prema Izveštaju Violete Trifunović u radnoj grupi za školu kulture radilo se na predstavljanju Norveškog modela škole kulture - „Kultura za sve“, odnosno kako škola funkcioniše i kako se finansira (odnos učešća države, opštine i škole). Najbitnija činjenica je da se svima pruža prilika da se bave određenim aktivnostima (odnosno da uče da pevaju, sviraju, slikaju, plešu, kuvaju i slično) a ne samo talentovanima. Direktor institucije iz Trondhajma je dao saglasnost da se dokument o organizovanju škole kulture prevede na srpski jezik. Tako će biti lakše da se nađe način da se ovaj model primeni u lokalnim samoupravama u Srbiji.
Prema izveštaju Gordane Uzunović u radnoj grupi za Omladinski savet prvenstveno je predstavljeno trenutno stanje u tri srpske i tri norveške opštine i izvršena je komparativna analiza. Sledeća faza je uspostavljanje zajedničkih ciljeva svih omladinskih Saveta od kojih je u prvoj fazi kao najznačajniji izdvojen „omasovljavanje članstva“. Utvrđen je način za postizanje ovog cilja – direktnim kontaktima mladih u srednjim i osnovnim školama i putem medija.
Postavljen je i drugi cilj i rezultat koji je potrebno postići, a to je ostvarivanje direktne veze mladih sa organom odlučivanja što je izvodljivo preko Kancelarije za mlade, odnosno referenta za mlade koji će zahteve mladih prezentovati organu odlučivanja. U ovoj radnoj grupi naši članovi Jakov Petrović i Sandra Štrbanović uzeli su aktivno učešće u diskusiji, prezentovanju stanja i davanju predloga i ideja.
U radnoj grupi za volonterizam iz opštine Vrnjačka Banja u radu su učestvovali Saša Miodragović, Jasmina Trifunović, a u određenim temama i zamenik predsednika Vojislav Vujić i koordinator Valentina Krstić. U početku su članovi iz svih srpskih opština predstavili aktivnosti koje su realizovane od prethodnog sastanka u Gornjem Milanovcu. Opština Vrnjačka Banja je imala primedbe jer kroz projekat koji je odobren nije predviđena mogućnost zapošljavanja geronto-domaćica kako je u početku bio definisan zahtev sa naše strane. Menadžer projekta je objasnio da Ministarstvo nije moglo da odobri finansiranje usluga geronto-domaćica, međutim ukoliko lokalna zajednica odluči da prioritetno pruža podršku starim licima na selu ovu aktivnost može realizovti u okviru volonterskog rada. Zatim je Rajko Savić, prevodilac i vođa jednog volonterskog centra u Norveškoj, prezentovao volonterski rad u Norveškoj i objasnio da je to slično društveno korisnom radu koji se obavlja u udruženjima građana u Srbiji.
Vezano za obezbeđenje prostora za volonterski rad Prokuplje je obavestilo radnu grupu da je opština donela odluku da renovira neki stari objekat čiji je opština vlasnik u kome će biti smešteni Volonterski centar, Omladisnki savet, Škola kulture i Srpsko – norveško društvo. Vrnjačka Banja je takođe obavestila radnu grupu da je obezbeđen prostor u objektu gde funkcioniše Centar za decu i omladinu, a Gornji Milanovac u Norveškoj kući. Drugog dana su direktori volonterskih centara iz Hatfjeldala, Hemnesa i Vefsna predstavili modele funkcionisanja njihovih volonterskih centara. Zaključeno je da su delatnosti različite u zavisnosti od potreba organizacije i korisnika, a zajednička nit predstavlja dobrovoljni rad volontera i finansijska podška opština (odnosno plata direktora volonterskih centara je obezbeđena u budžetu opština).
Najvažnije pitanje je bilo razjasniti moguće oblike institucionalnog organizovanja volonterske organizacije u okviru koje će se odvijati društveno korisan rad a koju će opštine finansirati iz svog budžeta nakon završetka projekta. Postignut je dogovor da svaka opština individualno može odlučiti hoće li formirati novu organizaciju ili će aktivnosti obavljati u okviru neke već postojeće organizacije. Obzirom da opštine imaju formirane Kancelarije za mlade u kojima je finansiranje koordinatora njihova zakonska obaveza, celokupan projekat se može realizovati u okviru ovih kancelarija u skladu sa Akcionim planom za mlade. Na kraju je zajednički izrađen akcioni plan za realizaciju projekta za naredni period od 6 meseci, odnosno do sledećeg sastanka koji će se održati u aprilu u Prokuplju. Definisane su sledeće predstojeće aktivnosti:
- Informisanje široke javnosti o ciljevima projekta u okviru obeležavanja 5. decembra svetskog dana volontera
- Formiranje baze podataka volontera
- Opremanje kancelarije za volonterski rad
- Odabir i prijem voditelja projekta
Takođe u toku boravka održan je sastanak koordintora sa glavnim menadžerom projekta Jimom Nerdalom. Na ovom sastanku najviše vremena je posvećeno budžetu projekta, odnosno procedurama za korišćenje istog.
Neformalni deo je protekao zabavno i doprineo bližem međusobnom upoznavanju norveških i srpskih saradnika. Održan je koncert u Hatfjeldalskoj Crkvi na kom su nastupali dve muzičke grupe (mladi i stariji muzičari) koji su izvodili tradicionalnu norvešku muziku. Na zabavnoj večeri igrale su se srpska kola i norveške igre što je doprinelo da saradnici bolje upoznaju kulturu ova dva naroda. Na svečanoj večeri izražene su reči zahvalnosti, razmenjeni su pokloni i izrazženo je zadovoljstvo zbog uspešno završenog posla. Predsednici su zaključili da ovaj projekat ima poseban značaj jer u najvećoj meri doprinosi unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici.
